U kratkom obraćanju želimo da vas upoznamo sa nadležnostima centara za socijalni rad, njihovim pravima i obavezama u skladu sa zakonom, na način da se uklone sve nejasnoće, nesporazumi i netačne informacije koje prethodnih nedelja kruže u javnosti. Naša misija je određena Zakonom o socijalnoj zaštiti i sastoji su u omogućavanju podrške, raznih vrsta, pojedincu i porodici, radi poboljšanja, ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranju mogućnosti da sva lica samostalno žive u društvu. Mere i postupci koje smo ovlašćeni i obavezni da koristimo u ispunjavanju naše misije ponekad izazivaju nezadovoljstvo korisnika, koje se ponekad kanališe na pogrešne načine. Ti načini ne mogu nikako biti usmereni protiv radnika u socijalnoj zaštiti koji su predani ostvarivanju svoje misije, jer se time ometaju postupci koje vodimo i mere koje preduzimamo neće dati onaj efekat koje treba da se provode neometano.
Pritisci koji prethodnih nedelja dolaze od strane određenih korisnika, sa različitih strana, (zlo)upotrebom medija, društvenih mreža i drugih vidova pisane i usmene komunikacije su apsolutno nedopustivi i ometaju osnovnu misiju- davanje adekvatne podrške i pomoći onim pojedincima i porodicama kojima je ona istinski potrebna. Centri za socijalni rad ne rade van sistema, već je naš rad predmet brojnih i višestepenih kontrola.
Kontrola zakonitosti rada stručnih radnika i ustanove poverena je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, inspekcijama, Pokrajinskom zaštitniku građana-Ombudsmanu, Etičkom odboru Komore socijalne zaštite. Svi oni svoj nadzor i kontrolu sprovode odgovorno i savesno, te nema osnova sumnjama da će neki stručni radnik proći nekažnjeno ukoliko se utvrde nepravilnosti u njegovom postupanju.
Međutim, sve češće smo svedoci da nam nadzor vrše mediji koji neobjektivno izveštavaju i društvene mreže, a danas je ispred Centra za socijalni rad Grada Novog Sada organizovan protest, koji nije bio mirnog karaktera, u kome se poziva na linč stručnih radnika, spominju se imena zaposlenih i njihove dece i upućuju pretnje. Učesnici protesta pokušali su neovlašćeno da uđu u prostorije Centra za socijalni rad.Ovo je još jedan od niza događaja koji se dešavaju i u drugim Centrima za socijalni rad ( Bačka Topola, Mali Iđoš), a sve češće imamo i fizičke napade na stručne radnike. Ovo ozbiljno urušava rad institucija i ugrožava bezbednost zaposlenih.
U postupcima porodično pravne zaštite organ starateljstva se pridržava svih zakonskih i podzakonskih propisa, kao i pravila struke i u svom radu se prvenstveno rukovodi najboljim interesom korisnika, u ovom slučaju dece. S tim u vezi najoštrije osuđujemo izjave onih lica koja u javnosti predstavljaju centar za socijalni rad kao organ koji otima decu od roditelja, prodaje ih i daje nezakonito na usvajanje. Zbog obaveze zaštite maloletnih lica podaci iz takvih postupaka ne mogu biti dostupni široj javnosti, što neopravdano stvara strah od drugačijih ishoda. Svi prethodno nabrojani organi koji kontrolišu naš rad su garancija da postupke sprovodimo u skladu sa svim zakonima i propisima koji našu oblast rada regulišu.
Slučajevi koji izazivaju najveće uznemirenje su uvek oni koji se tiču dece, njihove dobrobiti i funkcionisanja porodice u kojoj je jedno ili više dece.
Porodičnim zakonom je pored ostalih prava deteta predviđeno i da dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. Ovo pravo deteta je zagarantovano i obavezno je njegovo poštovanje i od strane roditelja, čija prava i obaveze su takođe definisani pomenutim zakonom, pa je tako članom 68 predviđeno da roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu, a staranje o detetu obuhvata čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
Pojedini roditelji međutim, nemaju znanja, lične veštine, sposobnosti ili kapacitete kako bi oni ta svoja roditeljska prava i obaveze vršili adekvatno i na način koji je u interesu zadovoljavanja potreba njihove dece. Tada je potrebna intervencija organa starateljstva- centara za socijalni rad, da im pomognu da steknu ili unaprede već postojeće veštine. U takvim slučajevima, centri za socijalni rad mogu da pokrenu postupke po službenoj dužnosti ili po zahtevima stranaka i na inicijativu drugih institucija (obrazovne, zdravstvene ustanove, policija i sl.) koje dođu do saznanja da neki od roditelja ne vrši ili svoje roditeljsko pravo vrši neadekvatno te da sprečimo dalje ugrožavanje prava , života i zdravlja deteta ili dece.
Intervencija organa starateljstva može da bude nadzor nad vršenjem roditeljskog prava. Taj nadzor može biti preventivni i tada se pomaže roditeljima u sagledavanju razvojnih potreba deteta kako bi se te potrebe adekvatno zadovoljile. Suština preventivnog nadzora je da Centar pomogne roditeljima da pravilno ispune svoje roditeljske obaveze, koje su im stavljene u nadležnost po zakonu. Kod ove vrste nadzora centar donosi odluke u situacijama kada se roditelji ne slažu oko toga šta je najbolje za dete, roditelji ne znaju šta da rade u smislu najbolje odluke za dete ili kada od deteta traže suprotne stvari.
Korektivni nadzor podrazumeva da organ starateljstva ima ovlašćenje za preduzimanje odgovarajućih mera kada roditelji ne izvršavaju svoje obaveze u skladu sa najboljim interesima dece, te donosi odluke (mere) kojima se ispravlja roditelj u vršenju roditeljskog prava. Zakon izričito definiše vrste i opseg odluka organa starateljstva, čime se izriču mere zaštite ličnosti i imovine deteta. U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. Upozorava roditelje u vršenju roditeljskog prava; 2. Upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim sporovima, 3. Zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom deteta. U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokreće i sudske postupke u skladu sa zakonom.(član 80 Porodičnog zakona). Rešenje o izrečenom nadzoru obavezujuće je po stranku i ne odlaže izvršenje, a nepostupanje po istom upućuje na restriktivnije intervencije.
Postoje međutim situacije kada su potrebne intervencije organa starateljstva, na onaj način koji je po roditelje restriktivniji. Na ovakve korake se centri za socijalni odlučuju kad su u pitanju izuzetno teške porodične situacije ili su iscrpene sve druge blaže mogućnosti korekcije ponašanja roditelja.
Iz ugla zakona, Centar za socijalni rad ima sledeća ovlašćenja:
- podnošenje tužbi za zaštitu prava deteta, zaštitu od nasilja u porodici, lišenja roditeljskog prava i tužbu za izdržavanje maloletnog deteta,
- privremeno, u hitnim slučajevima, kada je potrebno zaštititi dete od zlostavljanja ili zaštititi neke njegove interese, odlučivati o odvajanju deteta od roditelja.
U ovim, poslednje navedenim hitnim slučajevima, centri za socijalni rad dužni su postupati ne samo po odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad, već i po Opštom protokolu za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
Otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta je prvi korak u zaštiti, ali ujedno i najosetljiviji deo tog procesa od koga u velikoj meri zavisi dalji tok zaštite deteta. Po prijemu bilo kakvih saznanja centri za socijalni rad trijažiraju prijave i određuju im stepen prioriteta postupanja. U određenim situacijama kada su život i zdravlje deteta neposredno ozbiljno ugroženi i kada je neophodno hitnom akcijom osigurati bezbednost deteta, a okolnosti slučaja nalažu da se roditeljima hitno obustavi pravo na neposredno čuvanje, centri za socijalni rad su ovlašćeni da do donošenja sudske odluke o tome detetu postave privremenog staratelja, kako bi mu se obezbedila zaštita ličnosti, prava i interesa. U tom procesu donosi se odluka o smeštaju deteta, odnosno izmeštanju iz ugrožavajuće sredine. Ovi postupci su hitni, a u njima se omogućava da na primeren način dete izrazi svoje mišljenje, želje i predloge. Smeštaj treba da bude najmanje restriktivan, bezbedan i u najvećoj mogućoj meri u skladu sa najboljim interesom, dobrobiti i specifičnim potrebama deteta, a ukoliko su deca izdvojena iz porodice, utvrđeni problemi se rešavaju kroz usluge i intervencije koje vode ponovnom ujedinjenju deteta ili dece i porodice.
Radi postizanja cilja najboljeg interesa deteta česta je i međusektorska saradnja sa obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, policijom, tužilaštvom i pružaocima usluga socijalne zaštite. Ovo dalje implicira da je organ starateljstva prilikom donošenja odluka usmeren na saradnju sa roditeljima, te nema mesta pojedinim paušalnim navodima da se deca od njih neosnovano „otimaju“ i da im se ne pruža prilika da učestvuju u postupcima odlučivanja o pravima njihove dece ili da im centar neosnovano i nezakonito onemogućava da svoju decu vide. U situacijama kada je dete izmešteno iz porodice, sačinjavava se plan poseta roditelja detetu i on je sastavni deo plana usluga i mera za porodicu sa planom stalnosti za dete. Njime treba da bude određena učestalost i vrsta kontakta (nadgledan ili nenadgledan).
Iz svega ovoga proizilazi da od saradnje roditelja i njihovih postupanja zavisi da li će biti osnova da centar za socijalni rad, drugi roditelj, tužilaštvo ili dete pokrenu postupak pred sudom za lišenje roditeljskog prava. U takvim situacijama sud je nadležan za donošenje odluka o tome da li se roditelj lišava roditeljskog prava i da li će to biti delimično ili u potpunosti. Ukoliko do toga i dođe, Porodični zakon predviđa da roditelj može da vrati roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio lišen.
Budući da smo usmereni na jačanje porodice i svakog člana porodice, kao osnovne ćelije društva, i da je naš rad može biti predmet brojnih kontrola od strane drugih institucija koje smo naveli, želimo da ukažemo javnosti da uznemiravanja , pretnje i druge negativne situacije kojima smo izloženi štete korisnicima i našoj saradnji i pružanju pomoći njima. Zbog toga upućujemo javni apel da se centrima za socijalni rad dozvoli da obavljaju svoj posao u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i obavezama a da se u slučaju sumnje svaki građanin može obratiti nekom od kontrolnih organa.
