30. 09. 1960. основан је Центар за социјални рад решењем Народног одбора општине Нови Сад. Новосадски центар почео је са радом 1961.год у згради у којој се налази и данас, а која је била наменски подигнута средствима Уницефа. До 1966. године, када је донет Закон о социјалној заштити и службама социјалне заштите (Службени гласник СРС, бр.53/66), носиоци социјалне заштите су били Народни одбори и Савети за социјалну заштиту. Центри за социјални рад су почели да се оснивају 60-тих година и то као установе за стручно праћење, проучавање социјалних проблема и појава и предлагање мера локалној заједници. До 1966. године новосадски Центар, као и већина у том периоду основаних центара, радио је у експерименталним условима. Доношењем Закона, на јединствен начин утврђује се систем социјалне заштите, њене функције и делокруг рада, организација установа и служби и њихово финансирање. Дакле, након 1966. године, послови социјалне заштите које су водили Народни одбори, Савети за социјалну заштиту и друге општинске службе постепено се преносе у надлежност Центра за социјални рад. Имплементација Закона о социјалној заштити и службама социјалне заштите трајала је до 1970. године тако да о основној евиденцији корисника и праћењу, можемо говорити тек од 1970. године.
У периоду од 1971. – 1980. године значајну већину (80-90%) корисника су чинила одрасла и остарела лица. Дакле, деца и омладина су чинила највише до 10% корисника социјалне заштите. Међу одраслим и остарелима 70 – 80% су чинила лица која су преко Центра остваривала право на здравствено осигурање. У категорији деце и омладине значајну групу (60-80%) су чинила деца са поремећајем у друштвеном понашању.
Структура корисника и њихово учешће одређивали су врсту и обим услуга које је Центар у том периоду пружао.
У периоду од 1981. до 1990. године долази до значајног смањења укупног броја корисника социјалне заштите. Смањење је уследило 1986. године када су, на захтев Центра, сва одрасла, радно способна, лица здравствено осигурање почела остваривати преко Нациолане службе за запошљавање, а лица старија од 60 година преко Фонда ПИО. Од те године право на здравствену заштиту преко Центра остварују само корисници материјалног обезбеђења породице.
У старосној структури корисника и даље значајну већину чине одрасла и остарела лица (60-80%) али се и број деце и омладине повећава и укупном броју корисника чине од 20-40%.
По категоријалној заступљености на првом месту су материјално необезбеђена одрасла и остарела лица и лица без породичног старања, који (у период од 1987.- 1990. године) чине 49% укупног броја корисника.
Друга по заступљености је групација деце угрожене породичном ситуацијом чији број се континуирано повећава од 1981. године, да би 1990. године чинили 22% корисника Центра. У периоду од 1981. до 1990. године, у групи деце угрожене породичном ситуацијом евидентирана су и деца из породица чији су родитељи у бракоразводном спору, као и деца ометена у психо-физичком развоју, смештена у другу породицу. У пероду од 1991.- 2000. године долази до значајног повећања броја корисника услуга Центра за социјални рад. Укупан број корисника се креће у распону од 4.983 (колико је износио 1991. године) до 16.116 (колико је износио 1994. године.) Разлози оваквог повећања броја корисника су следећи:
- 1992. године – одлуком Министарства за рад, борачка и социјална питања Републике Србије Центар за социјални рад постаје међуопштински, односно поред Општине Нови Сад обавља послове и за Општине Беочин и Сремски Карловци, што значи да је проширена територија коју покрива Центар. Исте године Општина преноси у надлежност Центра комплетан смештај деце ометене у психо-физичком развоју у установе социјалне заштите.
- 1993. године – долази до методолошких измена у начину евидентирања корисника, односно јединица евидентирања постаје појединац а не породица, као што је то било код материјално необезбеђених лица (корисника МОП-а) и брачних парова у бракоразводним поступцима. На основу тога уводи се, и посебно евидентира, нова категорија – социјално и материјално угрожена деца и омладина, која представљају децу из породица које остварују право на материјално обезбеђење породице.
Исте године, у складу са изменама и допунама Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана Центар добија послове вођења управног поступка око остваривања услуга кућне неге и помоћи у кући.
У периоду од 1991. – 2000. године посебно треба истаћи рад са избеглицама, прогнаним и расељеним лицима, што такође, утиче на повећање броја корисника Центра.
У периоду од 2001. – 2009. године долази до значајнијег раста укупног броја корисника услуга Центра за социјални рад. Разлози повећања броја корисника у том периоду су следећи:
- 2002. године – на основу Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС“, бр. 16/02.) повећава се број корисника и проширује делатност Центра обавезом: издавања уверења родитељима са новорођеним другим, трећим и четвртим дететом да се брину о деци а ради остваривања родитељског додатка; издавања потврде родитељима из ванбрачних заједница и родитељима у бракоразводном спору да се непосредно брину о деци (да деца живе код родитеља који подноси захтев) у вези остваривања дечијег додатка и издавања потврде за регресирање боравка деце у предшколским установама.
- 2003. године – Одлуком о изменама и допунама Одлуке о остваривању права у области социјалне заштите (“Сл.Лист Града Новог Сада“, 11/03.) проширује се делатност Центра у домену “остала социјална заштита у установама са смештајем“. У редовну делатност Центра улази: Дневни боравак за децу и омладину са поремећајем у друштвеном понашању и Прихватилиште са прихватном станицом «Сигурна кућа»
- 2005. године – ступањем на снагу Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр. 18/05.) делатност Центра је делимично измењена и проширена, и уведене су нове обавезе у погледу начина вођења евиденције. Исте године,као облик заштите материјално и социјално угрожених лица уводи се „Заштићено становање“ које се финансира из буџета Града Новог Сада.
- 2006. године – повећава се број корисника и проширује делатност Центра за социјални рад на основу измена Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС“, бр. 115/05.), тако Центар од 01.01.2006. године издаје уверење и за прворођено дете. Исте године, Изменама и допунама Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана („Сл.гласник РС“, бр.115/05.) проширује се структура корисника који преко Центра регулишу права на додатак за туђу негу и помоћ.
- 2007. године – Одлуком Градске управе за дечију и социјалну заштиту „На основу члана 192. став 1. Закона о општем управном поступку ( Службени лист СРЈ, бр. 33/97 и 31/2001 ), члана 31. и члана 39. став 1. Одлуке о остваривању права у области социјалне заштите ( Службени лист Града Новог Сада, број 27/2005 )“, преко Центра се регулише остваривање права на изузетну или интервентну једнократну помоћ којом су, осим корисника Центра обухваћени и пензионери чије пензије не прелазе утврђени минимални износ.
- 2008. године– у редовну делатност Центра уводи се посебан облик социјалног становања у заштићеним условима за децу без родитељског старања који излазе из установа или хранитељских породица. Стан је обезбеђен од стране Министарства за рад и социјалну политику Р. Србије. Финансирање овог облика заштите обезбеђује буџет Града Новог Сада.
- 2009. године – на основу Одлуке о остваривању права у области социјалне заштите („Сл. лист Града Новог Сада“, бр. 46/09.), делатности Центра за социјални рад Града Новог Сада се проширује у домену „остала социјална заштита у установама са смештајем – прихватилиште са прихватном станицом ‘Сигурна женска кућа’“. По истој Одлуци делатност Центра се проширује у Дневном боравку за децу и омладину са поремећајем у друштвном понашању, активностима „Клуба 08“ који се односи на интезиван рад са малолетним учиниоцима кривичних дела којима је од стране Суда изречена васпитна мера појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника.
Од оснивања до данас делатност Центра се није битно мењала у погледу категорија становништва које обухвата. Без обзира на промене у начину разврставања (нпр. корисници здравствене заштите су из категорије прешли у облик социјалне заштите), углавном се као корисници појављују: деца без родитељског старања, социјално и материјално угрожена деца, деца и омладина са поремећајем у друштвеном понашању, деца из породица са поремећеним породичним односима, деца ометена у психо-физичком развоју, одрасла лица са поремећајем у друштвеном понашању, психички и физички ометена одрасла лица, материјално необезбећена и незбринута одрасла лица, одрасла лица са поремећеним породичним односима, затим, остарела лица без породичног старања, без средстава за живот, теже хронично оболела и инвалидна остарела лица. За протеклих 60 година Центар је успешно обављао своју делатност, односно пружао непосредну социјалну и породично-правну заштиту грађанима Новог Сада. Био је ангажован у свим кризним моментима важним за Град и становништво (пожар, 1971. године, у ромском насељу у Граду и комплетно збрињавање 100 ромских породица у насељу Бангладеш; редовно дежурство и пружање комплетних услуга социјалне заштите у Информативном центру који је основао Град за помоћ породицама ратних војних обвезника са територије Града; активно учешће у дељењу хуманитарне помоћи избеглим, касније прогнаним и расељеним лицима; 1993. године – познате по инфлацији -Центар је, ангажујући све своје раднике, поделио преко 60.000 бонова, само за хлеб, грађанима Новог Сада; тих година као и касније активно је учествовао у обезбеђивању спискова за поделу хуманитарне помоћи у натури или новцу; сарађивао са многим донаторима од којих су неки остали сарадници и партнери Центра и данас).
У оквиру информативне и аналитичко-истраживачке делатности Центар је обезбедио Граду: 7 великих истраживања (Легализација насеља Шангај, Обим, структура и динамика малолетничког преступништва на територији новосадске општине у раздобљу од 1966-1972. године, Утврђивање материјалног и социјалног статуса војних обвезника који су се вратили са простора захваћених ратним дејствима, Обим и структура потреба старијих грађана Новог Сада за отвореним облицима социјалне заштите, Породични проблеми грађана који су у свом домаћинству збринули избегличке породице, Развој породичног смештаја на територији општине Нови Сад, Заинтересованост корисника услуга Центра за социјални рад Града Новог Сада за организовање самосталне делатности), 5 оснивачких елабората (Друштвена и економска оправданост оснивања међуопштинског Центра за социјални рад Нови Сад, Фонд социјалне сигурности, Саветовалиште за предбрачне, брачне и породичне проблеме, Прихватна станица са прихватилиштем „Сигурна кућа“, Прихватна станица са прихватилиштем „Сигурна женска кућа“). У оквиру информисања, за 60 година, Центар је обезбедио преко 1.000 информација у писаном облику, затим, преко 300 анализа остваривања социјалне заштите или појединих облика, мера и услуга у којима се предлажу мере развоја, побољшања или решавања неког проблема у вези социјалне заштите.
ПРОЈЕКТИ КОЈИ СУ ПРЕШЛИ У РЕДОВНЕ ОБЛИКЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ А ФИНАНСИРАЈУ СЕ ИЗ БУЏЕТА ГРАДА
Саветовалиште за брак и породицу
Иницијатива за отварање Саветовалишта за предбрачне, брачне и породичне проблеме је потекла у Центру а на основу предлога мера Анализе развода бракова на територији Града Новог Сада (1985. године). Као пројекат појављује се 1988. године и траје све до 1991. године. У редовну делатност Центра улази 14.11.1991. године на основу одлуке Фонда за социјалну заштиту Града Новог Сада. Саветовалиште функционише као вид организоване професионалне подршке и помоћи грађанима у домену брачног и породичног живота. Циљеви и мисија Саветовалишта је унапређење квалитета живота појединаца, партнера и породица.
Саветовалиште за брак и породицу се бави саветодавно-терапијским радом, израдом програма превенције, информативно-едукативним и истраживачким радом.
Прихватилиште за децу „Сигурна дечија кућа“
Потреба да се оснује прихватилиште препозната у Центру – са једне стране – и потребе да се трансформише РЈ Омладински дом при СОС Дечје село “Др М.Павловић“ – са друге стране – довела су почетком 2002. године до заједничке концепције развоја ове две установе социјалне зашите. Управни одбори обе установе дали су пуну подршку стручној иницијативи.
2003. године отпочела је реализација пројеката, која је због своје сложености подразумевала координисање и усаглашавање великог броја актера.
Одлуком Владе Републике Србије од 17.04.2003. године, Центар за социјални рад Града Новог Сада постаје први центар у Србији у оквиру којег се оснива Прихватилиште са прихватном станицом, под називом “Сигурна кућа“, која је отворена 10.12.2003. године.
Прихватилиште за децу, данас, обезбеђује привремено и целовито збрињавање деце без родитељског старања, жртава занемаривања, злостављања и злоупотребе које упути надлежни Центар за социјални рад и деце која се нађу у скитњи. Са децом се ради на усвајању здравствено-хигијенских навика, укључивању у процес образовања и/или омогућавању несметаног наставка школовања, укључивању у забавно-културне садржаје, спортске активности, организовању рекреације и укљућивању у савремене токове друштва. Деца и млади остају у Прихватилишту док се за њих не утврди одговарајући облик трајног збрињавања.
Дневни боравак за децу и младе из породица у ризику
Одлуком о изменама и допунама Одлуке о остваривању права у области социјалне заштите („Сл.лист Града Новог Сада“, бр.11/03) проширује се делатност Центра у домену “остала социјална заштита у установама са смештајем“. Дневни боравак, у редовну делатност Центра, улази јула 2003. године. Дневни боравак за децу и младе из породица у ризику обезбеђује деци следеће услуге: индивидуални саветодавни рад; психолошке радионице; едукативне радионице; радно-окупационе активности; припрема корисника за коришћењем ресурса у локалној заједници; спортско-рекреативне активности у Боравку и у локалној заједници; организовање подршке у учењу; саветодавни разговори у циљу мотивације наставка образовног процеса; групни и индивидуални саветодавни рад са родитељима; здраствена заштита корисника; обезбеђивање месечне маркице за превоз и сл.
Сигурна женска кућа
Идеја о оснивању Сигурне женске куће у новосадској средини потекла је од стране чланица удружења грађана „Новосадски женски центар“. Удружење је настало 1999. године у оквиру којег је деловао „Женски аутономни правни сервис“ који се бавио помоћи женама и насиљем у породици. Први пројекат је уобличен у Центру за социјални рад Града Новог Сада, 2001. године. Пројекат је реализован у периоду од 2006. до 2010. године.
На основу Одлуке о остваривању права у области социјалне заштите („Сл. лист Град Новог Сада“, бр 46/2009), делатности Центра за социјални рад Града Новог Сада је проширена, у домену, „остала социјална заштита у установама са смештајем – прихватилиште са прихватном станицом ‘Сигурна женска кућа’“. По овој одлуци у редовну делатност улази од 01. јануара 2010. године. Прихватилиште за жене и децу угрожене породичним насиљем „Сигурна женска кућа“ намењено је за привремени смештај корисника и примарно неодложно осигурање њихове безбедности у кризној ситуацији изложености породичном насиљу.
Након осигурања безбедности корисника смештајем у прихватилиште, реализовањем планираних и временски дефинисаних програмских активности ради се на успостављању и одржавању доживљаја сигурности, на оснаживању корисника, превазилажењу кризне ситуације и изналажењу одрживих решења за самосталан живот без насиља у заједници.
Услуга смештаја у прихватилиште намењена је одраслим жртвама насиља у породици женског пола и њиховој деци оба пола која су директно или индиректно изложена насиљу. Услуга прихватилишта се пружа жртвама психолошког, физичког, сексуалног, економског насиља или насиља прогањањем од стране члана/ова породице и може бити истовремено пружена броју од укупно двадесет корисника (жена и деце). Смештај у прихватилишту може трајати најдуже шест месеци.
Привремено становање деце и омладине без родитељског старања у становима којима располаже Град
Кућа на пола пута– је посебан облик социјалне заштите који обезбеђује Град Нови Сад. До половине 2008. године то је био пројекат – „Корак“ кућа на пола пута, да би од тада постао редовна делатност Центра. Овај облик представља подршку деци без родитељског старања која, након пунолетства, напуштају хранитељску породицу или установу социјалне заштите. Финансирање овог облика заштите обезбеђује буџет Града Новог Сада.
ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
Свратиште за децу и младе
У току 2020. године, у Центру за социјални рад Града Новог Сада, у складу са Програмом унапређења социјалне заштите Града Новог Сада, реализована је услуга Свратишта за децу и младе.
Активности у оквиру услуге свратишта обухватају: обезбеђивање оброка за кориснике; обезбеђивање услова за одржавање личне хигијене; набавку одеће и обуће и обезбеђивање услова за њихово одржавање; обезбеђивање боравка (едукације, креативне и слободне активности); посредовање у обезбеђивању доступности услуга у заједници (здравствених, образовних, социјалних, правних и др.); едукацију и подршку корисника у стицању основних животних вештина; пружање психо-социјалне подршке; подршка у активном укључивању детета у школски систем; пружање основне медицинске помоћи и саветовања.
Корисници Свратишта су она деца и млади (од 5 до 19 година) који се налазе у следећим ситуацијама:
- Спавају на улици – самостално, у друштву родитеља, одраслих сродника или вршњака;
- Храну проналазе у кантама – самостално или у друштву родитеља;
- Сакупљају секундарне сировине – самостално, у пратњи родитеља или одраслих сродника;
- Просе – самостално или у пратњи родитеља директно моле пролазнике за новац или храну, певају по кафићима у замену за новац, проналазе празна места на паркингу, жонглирају и сл.
- Продају робу на пијаци/улици – самостално, у пратњи родитеља или одраслих сродника;
- Продају сексуалне услуге;
- Припадају екстремно сиромашним породицама чији чланови раде на улици и где постоји ризик за здрав раст и развој детета због конзумирања хране коју родитељи проналазе у кантама, због неадекватних услова за одржавање личне хигијене и због социјалне искључености породице.
Преноћиште за бескућнике
У складу са Програмом унапређења социјалне заштите Града Новог Сада, и у 2020. години, Центар за социјални рад је пружао услугу преноћишта за бескућнике и бескућнице. Услуга је реализована у временском периоду од јануара до априла 2020. године и новембар и децембар 2020. године на две одвојене локације за мушкарце и жене.
Услуга преноћишта за бескућнике/бескућнице намењена је: пунолетним лицима у стању социјалне потребе (стамбено необезбеђени); лицима која су била на смештају у установама социјалне заштите, али су због тешкоћа у адаптацији напустила исте и лицима која су у стању социјалне потребе, а нису становници Града Новог Сада. У Преноћишту се не збрињавају лица којима је потребна здравствена нега, сваки корисник треба бити способан да брине о себи, личној и заједничкој хигијени.
Капацитет у објектима за мушкарце је 28 места (локација: Змај Огњена Вука 13), а за жене 7 места (локација Темеринска 6). У овом простору корисници се збрињавају током ноћи, у периоду од 19:00 до 7:00. Осим „крова над главом“ обезбеђује им се и вечера и топли напитак. Збрињавање ове групе корисника врши се у сарадњи са Прихватном станицом Геронтолошког центра „Нови Сад“, где та лица бораве током дана.
