САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У кратком обраћању желимо да вас упознамо са надлежностима центара за социјални рад, њиховим правима и обавезама у складу са законом, на начин да се уклоне све нејасноће, неспоразуми и нетачне информације које претходних недеља круже у јавности. Наша мисија је одређена Законом о социјалној заштити  и састоји су у  омогућавању подршке, разних врста, појединцу и породици, ради побољшања,  или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварању могућности да сва лица самостално живе у друштву. Мере и поступци које смо овлашћени и обавезни да користимо у испуњавању наше мисије понекад изазивају незадовољство корисника, које се понекад каналише на погрешне начине. Ти начини не могу никако бити усмерени против радника у социјалној заштити који су предани остваривању своје мисије, јер се тиме ометају поступци које водимо и мере које предузимамо неће дати онај ефекат које треба да се проводе неометано.

Притисци који претходних недеља долазе од стране одређених корисника, са различитих страна, (зло)употребом медија, друштвених мрежа и других видова писане и усмене комуникације су апсолутно недопустиви и ометају основну мисију- давање адекватне подршке и помоћи оним појединцима и породицама којима је она истински потребна. Центри за социјални рад не раде ван система, већ је наш рад предмет бројних  и вишестепених контрола.

Контрола законитости рада стручних радника и установе поверена је Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству за бригу о породици и демографију, односно Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова, инспекцијама, Покрајинском заштитнику грађана-Омбудсману, Етичком одбору Коморе социјалне заштите. Сви они свој надзор и контролу спроводе одговорно и савесно, те нема основа сумњама да ће неки стручни радник проћи некажњено уколико се утврде неправилности у његовом поступању.

Међутим, све чешће смо сведоци да нам надзор врше медији који необјективно извештавају и друштвене мреже, а данас је испред Центра за социјални рад Града Новог Сада организован протест, који није био мирног карактера, у коме се позива на линч стручних радника, спомињу се имена запослених и њихове деце и упућују претње. Учесници протеста покушали су неовлашћено да уђу у просторије Центра за социјални рад.Ово је још један од низа догађаја који се дешавају и у другим Центрима за социјални рад ( Бачка Топола, Мали Иђош), а све чешће имамо и физичке нападе на стручне раднике. Ово озбиљно урушава рад институција и угрожава безбедност запослених.

У поступцима породично правне заштите орган старатељства се придржава свих законских и подзаконских прописа, као и правила струке и у свом раду се првенствено руководи најбољим интересом корисника, у овом случају деце. С тим у вези најоштрије осуђујемо изјаве оних лица која у јавности представљају центар за социјални рад као орган који отима децу од родитеља, продаје их и даје незаконито на усвајање. Због обавезе заштите малолетних лица  подаци из таквих поступака не могу бити доступни широј јавности, што неоправдано ствара страх од другачијих исхода. Сви претходно набројани органи који контролишу наш рад су гаранција да поступке спроводимо у складу са свим законима и прописима који нашу област рада регулишу.

Случајеви који изазивају највеће узнемирење су увек они који се тичу деце, њихове добробити и функционисања породице  у којој је једно или више деце.

Породичним законом је поред осталих права детета предвиђено и да дете има право на обезбеђење најбољих могућих животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој. Ово право детета је загарантовано и обавезно је његово поштовање и од стране родитеља, чија права и обавезе су такође дефинисани поменутим законом, па је тако чланом 68 предвиђено да родитељи имају право и дужност да се старају о детету, а старање о детету обухвата чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање, те управљање и располагање имовином детета.

 Поједини родитељи међутим, немају знања, личне вештине, способности или капацитете како би они та своја родитељска права и обавезе вршили адекватно и на начин који је у интересу задовољавања потреба њихове деце. Тада је потребна интервенција органа старатељства- центара за социјални рад, да им помогну да стекну или унапреде већ постојеће вештине. У таквим случајевима, центри за социјални рад могу да покрену поступке по службеној дужности или по захтевима странака и на иницијативу других институција (образовне, здравствене установе, полиција и сл.) које дођу до сазнања да неки од родитеља не врши или своје родитељско право врши неадекватно те да спречимо даље угрожавање права , живота и здравља детета или деце.  

Интервенција органа старатељства може да буде надзор над вршењем родитељског права. Тај надзор може бити превентивни и тада се помаже родитељима у сагледавању развојних потреба детета како би се те потребе адекватно задовољиле. Суштина превентивног надзора је да Центар помогне родитељима да правилно испуне своје родитељске обавезе, које су им стављене у надлежност по закону. Код ове врсте надзора центар доноси одлуке у ситуацијама када се родитељи не слажу око тога шта је најбоље за дете, родитељи не знају шта да раде у смислу најбоље одлуке за дете или када од детета траже супротне ствари.

Корективни надзор подразумева да орган старатељства има овлашћење за предузимање одговарајућих мера када родитељи не извршавају своје обавезе у складу са најбољим интересима деце, те доноси одлуке (мере) којима се исправља родитељ у вршењу родитељског права. Закон изричито дефинише врсте и опсег одлука органа старатељства, чиме се изричу мере заштите личности и имовине детета. У обављању корективног надзора орган старатељства доноси одлуке којима: 1. Упозорава родитеље у вршењу родитељског права; 2. Упућује родитеље на разговор у породично саветовалиште или у установу специјализовану за посредовање у породичним споровима, 3. Захтева од родитеља да положе рачун о управљању имовином детета. У обављању корективног надзора орган старатељства покреће и судске поступке у складу са законом.(члан 80 Породичног закона). Решење о изреченом надзору oбавезујуће је по странку и не одлаже извршење, а непоступање по истом упућује на рестриктивније интервенције.

Постоје међутим ситуације када су потребне интервенције органа старатељства, на онај начин који је по родитеље рестриктивнији. На овакве кораке се центри за социјални одлучују кад су у питању изузетно тешке  породичне ситуације или су исцрпене све друге блаже могућности корекције понашања родитеља.

Из угла закона, Центар за социјални рад има следећа овлашћења:

  • подношење тужби за заштиту права детета, заштиту од насиља у породици, лишења родитељског права и тужбу за издржавање малолетног детета,
  • привремено, у хитним случајевима, када је потребно заштитити дете од злостављања или заштитити неке његове интересе, одлучивати о одвајању детета од родитеља.

У овим, последње наведеним хитним случајевима, центри за социјални рад дужни су поступати не само по одредбама Породичног закона и Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад, већ и по Општом протоколу за заштиту деце од злостављања и занемаривања.

Откривање злостављања и занемаривања детета је први корак у заштити, али уједно и најосетљивији део тог процеса од кога у великој мери зависи даљи ток заштите детета. По пријему било каквих сазнања центри за социјални рад тријажирају пријаве и одређују им степен  приоритета поступања. У одређеним ситуацијама када су живот и здравље детета непосредно озбиљно угрожени и када је неопходно хитном акцијом осигурати безбедност детета, а околности случаја налажу да се родитељима хитно обустави право на непосредно  чување, центри за социјални рад су овлашћени да до доношења судске одлуке о томе детету поставе привременог старатеља, како би му се обезбедила заштита личности, права и интереса. У том процесу доноси се одлука о смештају детета, односно измештању из угрожавајуће средине. Ови поступци су хитни, а у њима се омогућава да на примерен начин дете изрази своје мишљење, жеље и предлоге. Смештај треба да буде најмање рестриктиван, безбедан и у највећој могућој мери у складу са најбољим интересом, добробити и специфичним потребама детета, а уколико су деца издвојена из породице, утврђени проблеми се решавају кроз услуге и интервенције које воде поновном уједињењу детета или деце и породице.

Ради постизања циља најбољег интереса детета честа је и међусекторска сарадња са образовним и здравственим установама, полицијом, тужилаштвом и пружаоцима услуга социјалне заштите. Ово даље имплицира да је орган старатељства приликом доношења одлука усмерен на сарадњу са родитељима, те нема места појединим паушалним наводима да се деца од њих неосновано „отимају“ и да им се не пружа прилика да учествују у поступцима одлучивања о правима њихове деце или да им центар неосновано и незаконито онемогућава да своју децу виде. У ситуацијама када је дете измештено из породице, сачињавава се план посета родитеља детету и он је саставни део плана услуга и мера за породицу са планом сталности за дете. Њиме треба да буде одређена учесталост и врста контакта (надгледан или ненадгледан)

Из свега овога произилази да од сарадње родитеља и њихових поступања зависи да ли ће бити основа да  центар за социјални рад, други родитељ, тужилаштво или дете покрену поступак пред судом за лишење родитељског права. У таквим ситуацијама суд је надлежан за доношење одлука о томе да ли се родитељ лишава родитељског права и да ли ће то бити делимично или у потпуности. Уколико до тога и дође, Породични закон предвиђа да родитељ може да врати родитељско право када престану разлози због којих је био лишен. 

Будући да смо усмерени на јачање породице и сваког члана породице, као основне ћелије друштва, и да је наш рад  може бити предмет бројних контрола од стране других институција које смо навели, желимо да укажемо јавности да узнемиравања , претње   и друге негативне ситуације којима смо изложени штете корисницима  и нашој сарадњи и пружању помоћи њима. Због тога упућујемо јавни апел да се центрима за социјални рад дозволи да обављају свој посао у складу са законским овлашћењима и обавезама а да се у случају сумње сваки грађанин  може обратити неком од контролних органа.